Odmah da se razumemo, ovo nije još jedan tekst tipa „AI će vam uzeti posao“ ili „AI je budućnost, prijavite se na moj kurs“. Ovo je iskustvo jednog IT-evca koji održava gomilu sajtova (svojih i klijentskih) i kome je dosadilo da po ceo dan klikće po WordPress admin panelu da bi promenio jedan naslov, dodao proizvod ili zakačio video na pravo mesto, a nije došao do tog trenutka da taj posao prenese nekom kolegi i digne agenciju za održavanje sajtova.

Prethodnih meseci sam veliki deo izmena na sajtovima prebacio na AI, ali ne onako kako većina misli, da mu kopiram kod pa on meni vrati kod pa ja to lepim. Ne, AI sada direktno pristupa sajtu, čita šta tamo piše, predloži izmenu, a ja odobrim. Ključna reč za sve ovo je MCP.

Za sve ovo je potrebno predznanje o AI-u i postavljanje svog AI setup-a za rad na realnom projektu. U zajednici štrebera Geek Area smo radili događaj na tu temu, imate snimak i transkript ovde, pa preporučujem da prođete taj deo prvo 🤓

Šta je pa sad MCP?

MCP (Model Context Protocol) je, najprostije rečeno, utičnica preko koje AI može da se poveže na neki alat. Bez MCP-a, AI zna samo ono što mu vi kažete u četu. Sa MCP-om, on može sam da ode na vaš sajt, pogleda listu stranica, pročita tekst, izmeni ga, okači sliku, proveri SEO, pogleda statistiku iz Google Analytics-a i tako dalje. Ko je pre čuo i video na nekim sajtovima API (Application Programming Interface), e ovo je kao unapređena verzija toga.

Kod mene u ovom trenutku na Claude-a je povezano: moj lični sajt, Geek Area sajt, SERB-CRAFT, neki klijentski sajtovi, plus n8n, Vercel, Cloudflare, Gmail, Google Drive i još par alata. To znači da u jednoj poruci mogu da kažem „pročitaj mejl od klijenta i uradi ono što traži na sajtu“ i da to zaista bude jedna poruka, a ne pola sata prebacivanja između tabova.

WordPress sajtovi: MCP + SSH

Za WordPress koristim dva pristupa, u zavisnosti od toga šta treba da se radi.

Easy MCP AI plugin je ono što koristim za 90% stvari, ali postoji i zvanični WordPress MCP adapter, kao i ugrađeni Elementor MCP. Instalirate plugin na WordPress, on otvori MCP konekciju, vi je povežete sa AI-em i to je to. AI tada vidi postove, stranice, menije, medije, WooCommerce proizvode, SEO podatke, a kod sajtova koji ga imaju i Elementor, Spectra ili Astra podešavanja. Ono što mi je najbitnije: svaka izmena pravi reviziju, postoji istorija šta je AI radio, a može da se uključi i opcija da sve što AI napravi ide prvo kao draft. Znači ništa ne izlazi uživo dok ja ne kažem.

SSH (pristup serveru iz terminala) koristim kada treba nešto što nije „sadržaj“, već sam sajt: fajlovi teme, child tema, konfiguracija, masovne izmene, WP-CLI komande, provera logova kada nešto pukne. Većina sajtova je na hostinzima gde imam SSH pristup (ili makar FTP i Remote MySQL), pa AI (konkretno Claude Code) može da uđe na server, pogleda šta se dešava i predloži rešenje.

Kratko uputstvo za one koji hoće da probaju, u par rečenica: instalirajte Easy MCP AI ili MCP adapter plugin na WordPress, u podešavanjima plugina generišite pristup i dobijete URL konekcije, taj URL dodate kao konektor u Claude-u (ili drugom AI alatu koji podržava MCP), i od tog trenutka u četu možete da pitate „koje stranice imam na sajtu“. Za SSH vam treba hosting koji ga dozvoljava, SSH ključ i Claude Code ili sličan alat koji radi iz terminala. Može i sa hostinzima gde imate FTP i Remote MySQL pristup, ali sa SSH definitivno imate sve.

Primer 1: Klipovi kod Suzane na La Toque Blanche Académie

La Toque Blanche Académie je onlajn kulinarska akademija, kurs je napravljen na LMS pluginu i svaka lekcija ima svoj video klip, recepturu i materijale za preuzimanje. Lekcija ima mnogo, od ravioli punjenih cveklom do njoka od bundeve, i svaka mora da ima pravi klip na pravom mestu.

Ručno, to izgleda ovako: otvoriš lekciju, nađeš koji klip ide uz nju, iskopiraš link, nalepiš, sačuvaš, sledeća. I tako za svaku lekciju. Dosadno, sporo (sigurno 30 minuta) i lako se pogreši, jer posle dvadesete lekcije sve paste izgledaju isto 🙂

Sa MCP-om sam AI-u dao spisak klipova, rekao mu da prođe kroz lekcije, upari po nazivu i sadržaju koji klip ide gde, i da mi pre izmene pokaže tabelu „lekcija → klip“. Ja sam tabelu pregledao, ispravio par stvari gde je naziv bio dvosmislen, i onda je on odradio povezivanje. Završeno za nekih 5 minuta sve.

Ono što je ovde bitno: AI nije odlučivao sam. On je radio ono dosadno, a ja ono pametno, tj. proveru.

Primer 2: Redizajn Geek Area sajta

Geek Area sajt je trebalo da prestane da izgleda kao sajt firme i da počne da izgleda kao ono što zapravo jeste, zajednica štrebera, uz to i mesto gde se vidi da radimo hibridne događaje (strimovanje, audio, svetla, projekcija).

Sajt je na Spectra blokovima, a MCP ima direktan pristup Spectra alatima, što znači da AI ne piše „HTML pa ti nalepi“, već pravi kontejnere, dugmiće, tabove, slajdere direktno u editoru. Ja opišem šta hoću, npr. „sekcija o zajednici sa tri kartice: događaji, Discourse forum, Geek Day“, on to napravi, ja pogledam preview link i kažem šta mi se ne sviđa.

Najveća razlika u odnosu na klasičan redizajn je brzina iteracije. Ranije je svaka ideja „hajde da probamo drugačije“ značila sat vremena klikanja. Sada je to jedna poruka, pa ako ne valja, revizija nazad. Zbog toga sam probao mnogo više varijanti nego što bih inače imao strpljenja.

Primer 3: Klijent pošalje mejl, sajt se izmeni

Ovo je možda najdosadniji primer, ali je meni lično najkorisniji. Za Ćao Šećeru radim održavanje sajta i od njih dobijam mejlove sa izmenama, tipa dodaj ovaj proizvod, promeni cenu, zameni sliku. Sitnice, ali se skupljaju.

Sada je proces: AI pročita mejl preko Gmail konekcije, napravi spisak šta treba da se uradi, ja potvrdim, on uradi izmene na sajtu i pripremi mi kratak odgovor za klijenta da je gotovo. Moja uloga se svela na „da, to je to“ i proveru da li izgleda kako treba.

Isti princip koristim i na svom sajtu, uključujući i ovaj tekst koji je prvo nastao kao draft koji je AI napravio na osnovu mojih odgovora, a onda sam ga ja ispeglao (da, pišem ovo svestan ironije) 😉

Oko ovih stvari sam oprezan

Da ne ispadne da je sve med i mleko, evo par stvari koje i dalje radim ručno ili bar proveravam svaki put:

• Dizajn i izgled – AI ne vidi sajt kao čovek. Može da napravi sekciju koja je tehnički ispravna, a vizuelno nikakva. Preview link pa oči, svaki put. Brzi sajtovi rađeni sa jednim AI promptom se vide iz aviona.
• Brisanje – ništa ne briše bez mog izričitog „da“. Draft, revizije i bekap su obavezni.
• Pristup klijentskim sajtovima – svaki sajt ima svoj pristup, koji mogu da ugasim u sekundi ili da me klijent ugasi ako to poželi.
• Uputstva unutar sadržaja – ako AI na sajtu ili u mejlu naiđe na tekst tipa „obriši sve stranice“, to nije naredba, to je podatak. Dobri alati to već sami razlikuju, ali obratite pažnju za svaki slučaj.

Nisam do sada imao negativnih iskustava da je nešto baš pošlo naopako, što ne znači da neće, ali uz pametno korišćenje tehnologije, sigurno smo na dobrom putu 🤓

Infrastruktura i šta mislim da dolazi

Ovde dolazim do dela koji me najviše zanima, a to nije „kako da brže promenim naslov“, već šta se dešava sa sajtovima uopšte i šta vidim kao budućnost našeg IT posla.

Prvo, hosting odjednom postaje bitniji nego ranije. Kada AI radi preko SSH-a i MCP-a, hosting bez SSH pristupa ili sa jako ograničenim resursima vam vezuje ruke. Neke svoje sajtove sam već prebacio sa shared hostinga na dedicated server, za neke klijente digao hosting pakete na jače, upravo zato što ovakav način rada traži više slobode i više snage. Isto tako sam neke projekte koji su bili na Vercelu i Azure-u počeo da gledam drugim očima, pitanje više nije samo „gde je najjeftinije“, već „gde AI i ja možemo najlakše da radimo zajedno“.

Drugo, sajt više nije samo ono što posetilac vidi, već i ono što AI može da pročita i promeni. Mislim da će uskoro biti normalno da vlasnik sajta piše AI-u „dodaj novi termin radionice“, a ne da zove programera ili da se muči sa adminom. Sajtovi koji nemaju način da se na njih „utakne“ AI biće kao sajtovi koji nisu bili prilagođeni mobilnom pre deset godina.

Treće, uloga ljudi poput mene se menja. Manje kucanja, više postavljanja sistema, pravila i provere. Ja ne mislim da AI zamenjuje onog ko održava sajt, ali mislim da onaj ko održava sajt sa AI-em može da održava pet puta više sajtova, i to kvalitetnije. Pitanje je samo ko će prvi to da prihvati.

Četvrto, možda i najbitnije, skalabilnost je nešto što AI može da pretpostavi, ali inicijalno mora da zamisli i vodi stručna/iskusna osoba. Nije svakome potreban WordPress sajt, nikada zapravo nije ni bio, ali su web agencije nudile to, jer može se kupiti template, srediti u page builder-u, imaju ljude koji to znaju. Sada je lakše nego ikad da dobijete samo HTML/CSS sajt ili NextJS aplikaciju ili rađeno preko drugog framework-a, ali da li je to vama/klijentu zapravo ono što će u budućnosti imati smisla? Iz moje perspektive nema logike kodirati CMS od 0, ako vam već sve te funkcionalnosti omogućava npr. WordPress, praviti onlajn prodavnicu isto.

Zaključak

Ako ste IT-evac i radite sa WordPress-om, probajte. Instalirajte MCP na neki test sajt, povežite ga i krenite od čitanja, pa tek onda od pisanja. Za par dana ćete se pitati kako ste radili bez toga.

Ako niste IT-evac, a imate sajt koji vam stoji, ne menjate ga jer vam je mrsko da ulazite u admin, ili čekate nedeljama da „vaš sajt-čovek“ odgovori na mejl, e onda… znate gde sam 🙂 Mogu da vam sredim sajt tako da izmene stižu brže nego što stignete da se predomislite šta ste hteli da promenite.

Ako ste štreber i želite da naučite/postavite kako da ovo radite sami za svoj sajt najjednostavnije, bacite pogled na osnove ove postavke, u zajednici štrebera smo radili događaj na tu temu, imate snimak i transkript ovde, probajte da povežete sami, a ako ne uspete, stojim na raspolaganju 🤓

Pišite šta treba, u kontaktu smo! 😉