Pozdrav svima!
Verovatno ste se zeznuli pa slučajno kliknuli na link koji vodi do ovog članka. To je skroz okej, zato što realno i ja sam se zeznuo što mi je pala na pamet ideja da ga pišem. Pošto smo i ti i ja ukapirali da je sad već gotovo i nema nazad, pročitaj makar i sledeći pasus da ne bude da si džabe dolazio/la.
Ko sam ja i šta hoću?
Ja sam Aleksandar iz Niša, u trenutku pisanja ovog teksta, imam 22 godine i kada potrčim umorim se posle tačno 223 metara. Znam slepo da kucam, imam kompjuter od 5. godine, a sa 6 me je prvi put udario auto. Sa ovom gomilom nebitnih informacija, bitno je da zapamtiš kako se zovem i koliko imam godina.
Od svoje 12. godine radim neke „super stvari“ (drugi mi to rekli, nisam egoističan, mnogo) koje nikada nisam znao da dokumentujem i arhiviram na pravi način, pa sam rešio da ovaj sajt bude moj mali hab gde ću raditi sledeće:
- Pisati tekstove, zanimljivije nego ovaj (ozbiljno) na različite teme iz različitih oblasti, oslanjajući se na moje prethodno i buduće iskustvo;
- Odgovarati na pitanja koja neke od vas zanimaju, a drugi će ih preskočiti kao što su ovaj tekst verovatno;
- Skupljati na jednom mestu sve ono što radim, da mogu posle da pokažem unucima;
- Otvoriti prostor za druge ljude da mogu slobodno da se jave, jer kruže priče delujem mnogo opasno.
„Disclaimer“
Odmah da se razumemo, ne očekujem da se svakome svidi ono što radim, niti želim da to tako bude, pa mi je jako bitno da kada imate drugačije mišljenje iskoristite komentare i isto iznesete: u najboljem slučaju ispašćete pametni i onda ja častim pivo, u najgorem slučaju svi se prekrste dok čitaju vaš komentar i onda ponovo idemo na pivo, ali vi častite.
Stavovi koje iznosim ovde ili na mojim društvenim mrežama su isključivo lični stavovi i nemaju veze sa stavovima firmi/organizacija u kojima radim ili sa kojima sarađujem. Ako me otpuste, javiću vam, znam super da perem sudove, kuvam kafe i sređujem formatting Word dokumenata.
Kao kraj, u stvari početak
U svakom slučaju, hvala ti što si ostao/la do kraja ovog informativno-uvodnog teksta. Za tebe sada može sve, cimaj šta god da treba, samo izbegavaj period pre 10 ujutru, jer sam legao verovatno neki sat pre toga i moj jutarnji glas nije ni malo sexy.
Razmišljam trenutno: Da l’ tekst ima skoro 400 reči… preterao sam ga malo…
P.S. Namerno je ostao hello-world slug. EDIT: Upravo zbog njega dobijam sada gomile spam komentara, ali preživeću 🙂