Osećam potrebu da se javno zahvalim Vitomiru Ognjanoviću (u daljem tekstu Viti) što me NIJE inicijalno zvao da radim bilo šta za DigiTalk konferenciju. Pišem celu priču ispod, jer sam počeo prvo na Instagramu, pa da bude post, ali mnogo sam kucao i udario limit u karakterima.
Početak
Ne pratim podkast, ali sam itekako zapazio konferenciju ove godine u Zrenjaninu. Htedoh da dođem, ali sam mislio da mi treba društvo. Prijavio sam se preko nekog giveawaya i dobio stream linkove, pa sam ispratio deo atmosfere. Naknadno sam video na mrežama da je gomila mojih prijatelja ili ljudi koje gotivi i pratim tamo.
Jeo sam se živ što nisam otišao makar sam, ali kada sam čuo da će raditi konf u Nišu na jesen i shvativši da Vita ne zna ko sam ja, a da je jako važno da ja budem deo toga rešio sam da ga cimam čim se hajp i gužva smiri.
Povezivanje
Brzo smo dogovorili da se vidimo, ali ceo taj sastanak je bio super haotičan, meni drnda telefon, jer kako drugačije nego hiljadu obaveza istovremeno i moja loša organizacija. Ponudim ja njemu na tom sastanku da ću raditi šta god besplatno samo da budem deo toga. Kaže on meni da će me cimati kada počne da se planira i kada dođe ekipa ostalih organizatora u Niš. Meni sve top fulka.
Cimam ja njega posle mesec dana, da vidim gde su stali, kad krećemo i dobijem delay odgovor, a ja veliki bajča još njemu pišem da se on meni javi i ako može ranije da znam šta i kako. Elem, ništa se ne desi celo leto, nema Vite, ali ni mene da se javim.
Vrednost
Otvorim ja u međuvremenu firmu, promenim malo deo mindseta, ali još uvek ne prioritizujem konferenciju kao bitnu stavku. Izlazi objava konferencije, sajt postavljen, sve izgleda full rešeno, ja odustajem od toga da se javim, jer mindset „brate, zaboravili, sigurno me neće“.
Rešim da SERB-CRAFT mora da se pojavi na toj konferenciji i da nisam više bitan samo ja nego i ljudi iz tima, pitam ekipu, jave se ljudi koji žele, organizujemo se i platimo kotizacije.
Eto ga posle nekoliko dana javlja se Vita, proverava što smo uzeli karte, pita da li mogu da im pomognem oko nalaženja volontera. Ja sad kapiram da sam dao nešto para i odmah dajem njemu simboličnu ponudu sa sve fakturom šta mogu da uradim. On se složi, završimo mi to za par dana, lista volontera + saveti iz iskustva.
Ekipa
I sada, dolazim ja na konferenciju, vidim poznata lica na ulazu, u publici, na bini, iza scene, osetim se kao da sam među svojima. Totalno opustim da pričam sa ljudima, razmenim kontakte, kažem ko sam i šta radim, ponudim neke svoje usluge, zatražim bolje ponude ka meni gde mi to stvarno treba. Bez pritiska da bilo šta radim, volontiram, organizujem, totalno rasterećen i slobodan, jer je upravo to za mene u ovom periodu bilo najvažnije.
Tako da se moram zahvaliti Viti što me NIJE zvao da radim bilo šta pre, već mi dozvolio da izvučem sledeće lekcije:
- Ako nešto stvarno hoćeš, kidaćeš za to, borićeš se i niko neće tebe cimati, ti moraš da cimaš.
- Ako drugi ljudi tebe ne cimaju, ne znači da su te zaboravili, već da te nisu prioritizovali, jer ti nisi pokazao da se boriš.
- Shvatiti svoju vrednost je mnogo težak proces, dešava se onda kada imaš neke potrebe (npr. da platiš porez državi mesečno) koje moraš da ispuniš, pa onda tražiš način kako, a jedno od rešenja je da upotrebiš sebe i svoje skillove (npr. da ih naplatiš kao uslugu drugim ljudima).
- Možeš svašta da radiš, jer imaš skillove, ali ne mora da znači da si uvek na pravom mestu.
- Važno je da si u ekipi/zajednici pravih ljudi, jer tu se uči najbolje.
Naravno da nisam rekao sve, al mrzi me više da pišem, ne znam ni ovo da li ćete da pročitate celo. Cimajte, pa možda da ostatak ispričamo u nekom podkastu, taj ću sigurno da poslušam xD #egomanijak
I da ne zaboravim, vidimo se na DigiTalk konferenciji u Zrenjaninu 20-23. aprila 2023, jer tu je ta ekipa.
