Iskren da budem cipele nikada nisam voleo, a odelo oblačio samo u baš baš specifičnim prilikama. Svaka čast onima koji to vole, ali ja jednostavno nisam taj lik. U poslednje vreme oblačim se isključivo sportski. To znači da me u 99.9% slučajeva možete videti u sportskoj trenerci, majici i dobrim tikama.
Iako je ovakav stil postao moj svakodnevni zaštitni znak, mogu iz iskustva da kažem da je maksimalna udobnost zagarantovana. Za mene, sportski stil predstavlja savršen balans između funkcionalnosti i jednostavnosti. Kada ceo dan provodiš ispred računara, trčiš s jednog sastanka na drugi ili rešavaš gomilu tehničkih problema, udobna garderoba nije samo prednost, već i potreba.
Biznis, biznis?
Na biznis događaje takođe dolazim u trenerci. Prodajem svoje znanje i iskustvo, ne sebe kao objekat za gledanje (posmatranje 🙃). Mislim da je mnogo bitnije šta ću ti ponuditi kao rešenje tvog problema, nego da li sam tog dana sa tobom razgovarao noseći svilene, teksas ili pamučne nogavice. Ako je ovo nekim klijentima problem, vrlo verovatno da se svakako ne bismo razumeli u nekom delu saradnje, jer se ne poklapamo po vrednostima kada je biznis u pitanju.
Ne volim da se uklapam u stereotipe, pa tako često imam izazove oko svog način oblačenja i ne, ne mislim na to koju trenerku ću danas da obučem. Najveći izazov javlja se kada treba da izađem uveče u grad, pogotovo u noćni klub. Šta je razlika između kafića/restorana/noćnog kluba na nekim mestima više ne znam ni sam, ali očigledno, većina njih ima skriveni dress code – i kao što si verovatno pretpostavio/la, trenerke nisu na listi poželjnih outfita.
„Imamo dress code“
Često me zaustavlja baki iz obezbeđenja sa rečenicom „ej, kako misliš da si se to obukao?“ ili „ne možeš dalje, nije ti ovo teretana“ ili „jel si ti izlazio nekad?“ ili omiljena „aj idi presvuci se, pa se vrati“. Pošto sam i sam preduzetnik i bitno mi je da razumem različite probleme, svaki put uđem u konverzaciju kako bih video šta se iza toga krije, odnosno kome smeta moja jaka trenerka i neki od odgovora su:
- „ovo ti je klub, tako se ne izlazi ovde“ – na moje pitanje da li je to politika kuće ili šta, dobijem kontra odgovor da je to jednostavno tako i manjak želje za nastavak bilo kakve diskusije.
- „mi se ne zezamo, imamo dress code“ – što povlači moju znatiželju da se bolje informišem i pogledam znak ili natpis ili pravilnik o tom dress code-u koji naravno nigde ne postoji.
- „devojke su se sredile, mogao si i ti“ – nemam ništa protiv, ali nisam još počeo da se šminkam, štikle ne nosim, ovo jesam ja sređen.
Iako se slažem oko dela da sa svojim stilom oblačenja ličim na današnjeg prosečnog tinejdžera koji se spremio za školu, još uvek ne razumem problematiku i ne slažem se da je to što nosiš farmerke, povezano sa tim koliko ćeš para ostaviti u klubu. Tu dolazi moj trip da zabava po gradu, zapravo ima poentu da se opustiš, budeš svoj, lepo provedeš.
Imam za sada dobar spisak mesta kod kojih sam poljubio vrata, i ne žalim se, njihova privatna svojina, njihovo obezbeđenje, što bi oni rekli „moja nekultura“. Ali isto tako imam i spisak onih koji su svoju uslugu „ugostiteljskog objekta“ shvatili ozbiljno i bukvalno jedva čekali da usluže gosta (neretko iz totalnog drugog grada).
Zaključak i mini ideja
Generalno se zapravo ne slažem da odelo čini čoveka. Tako da je ovo super prilika za vlasnike ugostiteljskih objekata da porazmisle o svom dress code-u, preporuka da ako žele da ga imaju onda definišu i vidno istaknu, jer za neprijatnosti sa obezbeđenjem na ulazu stvarno nema potrebe.
Kako bih lično rešio sebi ovaj problem, a takođe i pomogao drugima, kreirao sam OVAJ UPITNIK, gde možete upisati koji je dress code vašeg najomiljenijeg/najomraženijeg ugostiteljskog objekta. Nakon određenog broja unosa, napraviću mapu sa lokacijama, kako bi ti podaci bili javno dostupni, pa ko gde voli nek izvoli 🙂
